Novi trendovi u održivosti za 2024. godinu
Foto: 政徳 吉田 from Pixabay
Kompanije, vlade i pojedinci pojačavaju investicije i aktivnosti kako bi pokrenuli tranziciju ka klimatski otpornoj i održivoj budućnosti.
2024. godina će biti ključna u borbi protiv klimatskih promena i degradacije životne sredine. Kompanije, vlade i pojedinci pojačavaju investicije i aktivnosti kako bi pokrenuli tranziciju ka klimatski otpornoj i održivoj budućnosti. Koji su to novi trendovi u održivosti koji se ističu po svom potencijalu da nas pribiže održivoj budućnosti.
1. Uspon klimatskih finansijskih tehnologija
Klimatske finansijske tehnologije spajaju moderne finansijske transakcije, tehnologiju i usluge sa principima održivosti, stvarajući vitalni tok finansiranja za prelazak na zeleniju ekonomiju. Rast ovih tehnologija je od suštinskog značaja za usmeravanje investicija ka obnovljivim izvorima energije, kolekciju ugljenika i ukupnu ekološku i društvenu održivost. One uvode niz ekološki prihvatljivih investicionih mogućnosti kao što su zelene obveznice, odgovorni investicioni fondovi i finansijska podrška za projekte koji smanjuju emisiju ugljenika. Privlačnost ovih tehnologija leži u njihovoj sposobnosti da pretvore ekološku svest u ekonomsku dobit, a ovaj sektor dobija na zamahu, vođen investitorima i podrškom vlade u obliku podsticaja i politika naprednog razmišljanja. Pored toga, ove kompanije postaju pametnije inkorporiranjem kompleksnih setova podataka i veštačke inteligencije i tako unapređuju procene rizika (uzimajući u obzir rizike vezane za klimu), utirući put snažnijim investicionim strategijama za budućnost.
2. Sve veća transparentnost kompanija
Kako stupamo u 2024., sve veći pritisak ka transparentnosti kompanija je neizbežan, posebno u vezi sa Direktivom o izveštavanju o korporativnoj održivosti (CSRD) u EU i Komisijom za hartije od vrednosti (SEC) u SAD. Hiljade dodatnih kompanija u Evropi biće u obavezi da obelodane detaljne informacije o tome kako njihovo poslovanje utiče na životnu sredinu, socijalna pitanja i kako upravljaju rizicima i prilikama u vezi sa tim, što će ih podstaći i da preispitaju svoje održive strategije.
Ovi propisi signaliziraju promenu paradigme gde izveštavanje o održivosti prelazi sa dobrovoljnog, često nedoslednog napora, ka standardizovanom i primenjivom zahtevu. Kompanije stoga moraju da se pripreme za prikupljanje, upravljanje i izveštavanje potrebnih podataka o različitim dimenzijama održivosti.
3. Ispitivanje emisija opsega 3
Emisije opsega 3, indirektne emisije, često su najveći izvor ugljeničnog otiska kompanije. Za razliku od emisija opsega 1 i 2, koje kompanija direktno kontroliše, opseg 3 obuhvata sve ostale indirektne emisije iz aktivnosti kao što su poslovna putovanja, nabavka, otpad i upotreba prodatih proizvoda.
Investitori, kupci i regulatorna tela pritiskaju kompanije ne samo da izveštavaju o ovome, već́ i da aktivno smanje svoje emisije iz tog opsega. Ovaj trend zahteva intenzivno prikupljanje podataka i angažovanje sa dobavljačima i partnerima kako bi se sprovele promene u celom ciklusu poslovanja. To je složen zadatak, ali sve veća potražnja za dekarbonizacijom u lancima snabdevanja pokreće inovacije u dizajnu proizvoda, logistici i materijalima, što dovodi do poboljšanja održivosti u svim industrijama.
4. Upravljanje klimatskim rizicima
Sve veća učestalost ekstremnih vremenskih prilika, zajedno sa stalnom potrebom za prelaskom na niskougljeničnu ekonomiju, predstavlja značajne rizike za imovinu, investicije i poslovanje kompanija. Od 2024. godine očekuje se da upravljanje klimatskim rizikom bude integrisano u osnovne strategije upravljanja rizicima organizacija koje razmišljaju o budućnosti. Od kompanija se očekuje da usvoje sveobuhvatnije pristupe, da uključe analizu klimatskih scenarija i stres testiranje kako bi razumeli potencijalne uticaje na svoje poslovanje pod različitim scenarijima globalnog zagrevanja. Trend takođe ukazuje na povećanje prodaje proizvoda osiguranja prilagođenih klimatskim rizicima.
5. Veštačka inteligencija u službi održivosti
Veštačka inteligencija (AI) je moćan alat koji se može iskoristiti za rešavanje složenih izazova održivosti. Očekuje se da će se 2024. primena veštačke inteligencije u održivosti značajno proširiti – uticaj se očekuje u optimizaciji korišćenja resursa i poboljšanju energetske efikasnosti, a sve to može doprineti značajnom smanjenju uticaja na životnu sredinu. Prediktivne sposobnosti veštačke inteligencije se koriste u očuvanju biodiverziteta, gde modeli mašinskog učenja pomažu u predviđanju pretnji od krivolova i upravljanju zaštićenim područjima.
