Udesetručava se proizvodnja eloktrolizera, za EU vodonik gorivo budućnosti

Da zeleni vodonik polako postaje gorivo budučnosti najbolje pokazuje potpisana deklaracija kojom se direktori kompanija industrije elektrolizera obavezuju da će udesetostručiti proizvodnju do 2025. godine. Cilj je da do 2030. godine u EU proizvodnja obnovljivog vodonika dosegne 10 miliona tona. Podsjećamo da zeleni vodonik predstavlja najčistije gorivo, a njegovim sagorijevanjem dobija se voda. U Crnoj Gori za sada ne postoji ni naznaka da će se proizvoditi vodonik, već se i dalje priča o uglju, gasu, naftnim derivatima kao i hidroelektranama koje za sobom nose potapanje prostora i degradaciju životne sredine. Više o ovoj deklaraciji pročitajte u članaku Balkan green energy news, novinara Igor Todorović

Evropski proizvođači elektrolizera su se obavezali da do 2025. desetostruko uvećaju kapacitet da bi EU postigla ciljanu proizvodnju čistog vodonika, a Evropska komisija je obećala da će pomoći u finansiranju i ubrzati postupak izdavanja dozvola.

Evropski komesar za unutrašnje tržište Thierry Breton se u Briselu sastao sa evropskim proizvođačima elektrolizera da bi razgovarali o tome kako da povećaju kapacitet za proizvodnju čistog vodonika. „Čisti vodonik je nezamenljiv u smanjenju emisija ugljenika u industrijskoj proizvodnji i doprinošenju našoj energetskoj nezavisnosti od Rusije. Nemamo vremena za gubljenje“, izjavio je.

Komesar je sa 20 generalnih direktora potpisao zajedničku deklaraciju u kojoj se ova industrija obavezala da udesetostruči svoj kapacitet proizvodnje elektrolizera najkasnije do 2025. godine. To će omogućiti da godišnja proizvodnja 10 miliona tona obnovljivog vodonika u Evropskoj uniji do 2030. dosegne 10 miliona tona, saopštila je Evropska komisija. Ona je taj cilj postavila kad je u martu najavila paket mera REPowerEU za smanjenje zavisnosti od ruskih energenata.

Cilj za zeleni vodonik će dodatno povećati potražnju za strujom

Proizvođači elektrolizera su saopštili da će povećati svoj kapacitet za tu opremu na 17,5 gigavata godišnje, što označava izlaznu snagu za dobijanje vodonika. Po procenama iste industrije, za to je potrebno 25 gigavata struje.

„Da bi do 2030. postalo moguće proizvesti 10 miliona tona obnovljivog vodonika, trebaće 500 teravat-sati električne energije iz obnovljivih izvora, što će podići potražnju, a ona je već visoka zbog elektrifikacije i dekarbonizacije proizvodnje električne energije. Za isporučivanje velikih količina vodonika potrošačima sa mesta na kojima se proizvodi, biće potrebno znatno unaprediti infrastrukturu za prenos, distribuciju i skladištenje vodonika“, stoji u deklaraciji.

Evropska komisija pomaže u integrisanju lanca vrednosti

U dokumentu je navedeno šta komisija preduzima da uspostavi regulatorni okvir za podršku, olakša pristup finansiranju i podupre efikasnost lanaca snabdevanja.

U izvršnom telu EU navode da će usvojiti zakonski predlog kojim bi se ubrzalo izdavanje dozvola za projekte za energiju iz obnovljivih izvora, uključujući obnovljivi vodonik, i dalo prioritet proceni usklađenosti državne pomoći s propisima. Evropska investiciona banka je spremna da podrži one koji pokreću projekte za vodonik i pomažu im u pogledu mogućnosti finansiranja, saopšteno je.

Obnovljivim vodonikom će moći da se nazove samo vodonik proizveden korišćenjem struje iz obnovljivih izvora

Komisija i predstavnici industrije vodonika ističu da će u okviru strategije EU za industrijsku proizvodnju zajedno integrisati lanac vrednosti, diverzifikovati izvore sirovina i hemikalija i raditi na smanjenju zavisnosti od pojedinačnih dobavljača.

U saradnji sa asocijacijom Hydrogen Europe, komisija je ovaj događaj organizovala pod pokroviteljstvom Evropskog saveza za čisti vodonik (ECHA), koji okuplja 1.600 aktera iz domena industrije, javnih institucija, civilnog društva i istraživačkih institucija.

Obnovljivim vodonikom će moći da se nazove samo vodonik proizveden korišćenjem struje iz obnovljivih izvora, saopštili su potpisnici. Dalje, komisija se obavezala da će usvojiti metodologiju za definisanje niskougljeničnog vodonika.

Kada je napajanje za proizvodnju ovog goriva iz nuklearnih elektrana, dobija se ružičasti vodonik. Zeleni vodonik je onaj za koji se koristi struja iz obnovljivih izvora. U ova dva slučaja, elektrolizer razdvaja vodu na vodonik i kiseonik.

Vodonik može da se proizvede i od metana, konkretno fosilnog gasa, uz pomoć toplote, dakle bez elektrolizera. Takvo gorivo zovemo sivim vodonikom, a plavim vodonikom ukoliko se u postupku zarobljava oslobođeni ugljen-dioksid. Ovaj gas s efektom staklene bašte se onda pohranjuje ispod zemlje ili se koristi u druge industrijske svrhe.