Američka strategija bezbednosti kao izazov evropskom suverenitetu

Nova nacionalna strategija bezbednosti Sjedinjenih Američkih Država izazvala je ozbiljne reakcije u evropskim institucijama, koje dokument mnogi stručnjaci ocenjuju kao najdirektniji udar na političku autonomiju Evropske unije do sada. Iako Washington formalno navodi da Evropa ostaje strateški partner, ton i sadržaj dokumenta jasno pokazuju da američka administracija Donalda Trampa Evropu vidi prvenstveno kao problem koji treba ispraviti, a ne kao ravnopravnog saveznika.

Predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta ocenio je da Evropa ne može prihvatiti pretnju mešanjem u njen politički život, naglašavajući da strategija SAD prelazi granicu uplitanja u demokratske procese u državama članicama. Njegova zabrinutost nije iznenađenje, budući da američki dokument oštro kritikuje evropske ekonomske i političke trendove, nazivajući ih „pogrešnim kursom“ koji vodi slabljenju političkih sloboda, potiskivanju opozicije i nestanku nacionalnih identiteta. Strategija upozorava da bi Evropa „za 20 godina mogla biti neprepoznatljiva“ ako se ne zaustavi migraciona politika i ne izvrši fundamentalna korekcija pravca.

Analitičari, poput Džudi Dempsi iz organizacije Carnegie Europe, ukazuju da je ovo samo formalizacija onoga što je MAGA politika najavljivala godinama. Američka administracija vodi transakcionu politiku u kojoj svaka saradnja mora direktno služiti američkom interesu, a evropski partneri se u tom okviru posmatraju kao subjekti koje treba korigovati, a ne konsultovati. Ovakav pristup jasno je vidljiv i u preporukama državnog sekretara Marka Rubija američkim diplomatama da utiču na evropske vlade kako bi pooštrile imigracionu politiku i uskladile se sa američkim prioritetima. Strategija otvoreno pozdravlja jačanje „patriotskih evropskih partija“, što su mnogi u EU protumačili kao pokušaj Washingtona da utiče na političku scenu država članica, uključujući partije poput AfD-a u Nemačkoj.

Dok Brisel traži zajednički odgovor, iz Moskve stižu pozitivne reakcije, jer Kremlj vidi američku strategiju kao znak podela unutar Zapada. Istovremeno, analitičari u EU upozoravaju da dokument pokazuje duboku razliku u razumevanju rata u Ukrajini: dok Evropa rat doživljava kao dugoročni bezbednosni izazov i pretnju ruske agresije, američka administracija ga vidi pre svega kao ekonomski teret koji treba što pre „skloniti sa dnevnog reda“.

Evropski političari, međutim, pokušavaju da smire tenzije. Visoka predstavnica EU Kaja Kalas izjavila je da su neke kritike iznesene u američkoj strategiji tačne, pre svega one o evropskoj sklonosti da potcenjuje sopstvenu snagu, ali je naglasila da je transatlantsko partnerstvo i dalje neophodno. Evropska komisija poručila je da odluke koje se tiču regulative, migracija i zaštite slobode govora donosi isključivo Evropska unija, ističući princip regulatorne autonomije EU. Kosta je, s druge strane, bio oštriji, upozorivši da Sjedinjene Države ne mogu određivati Evropljanima koje političke partije su dobre, a koje loše, i da EU mora ojačati sopstvene institucije ne samo protiv protivnika već i protiv preteranog pritiska čak i od saveznika.

Uprkos svemu, Evropa i dalje nema jasnu zajedničku strategiju. To je glavni razlog zbog kojeg stručnjaci smatraju da EU neće imati koherentan odgovor na američku bezbednosnu doktrinu. Džudi Dempsi upozorava da je Evropa zbog nedostatka jedinstvene geopolitičke vizije u nepovoljnom položaju, dok izostanak reakcije predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen dodatno učvršćuje utisak institucionalne pasivnosti.

Američka strategija bezbednosti time se pokazuje ne samo kao spis međunarodne politike, već kao snažna poruka o preispitivanju odnosa SAD prema Evropi. Ona potvrđuje da je era automatskog transatlantskog jedinstva završena, a da će EU morati jasnije definisati sopstvenu ulogu i interese ako želi da izbegne da postane objekat tuđih politika, a ne akter globalne bezbednosne arhitekture.

Izvor: DW