Iako pod pritiskom, slovačka LGBTQ+ zajednica ne gubi nadu

Izvor: RTCG

Život za slovačku LGBTQ+ zajednicu postao je komplikovaniji pod vladom premijera Roberta Fica. Prošle jeseni, na primjer, slovački parlament je tijesnom većinom glasao za izmjenu ustava, priznajući samo dva pola — muški i ženski — i ograničavajući usvajanje djece na bračne heteroseksualne parove. Kakav uticaj ovakve pravne promjene imaju na istopolne parove u njihovom svakodnevnom životu?

DW je pitao advokata Ivana Novotnog kada je posljednji put njegovo korišćenje izraza „moj muž“ izazvalo negativnu reakciju u Slovačkoj.

Sjedeći u stanu u centru Bratislave koji dijeli sa svojim mužem Metodom Špačekom, takođe advokatom, i njihovim malim sinom, Ivan se prisjetio jednog konkretnog incidenta — sada je smiješan, ali tada to nije bio.

„Metod je izgubio svijest, pa sam pozvao hitnu pomoć“, objasnio je Ivan. „Čovjek se javio i rekao: ‘Opišite vašu hitnu situaciju?’ A ja sam rekao: ‘Moj muž je izgubio svijest! Leži na podu, šta da radim?’“ „A on je rekao: ‘Vaš šta?’ Odgovorio sam: ‘Moj muž, ne diše!’ A on je bio u fazonu: ‘Vaš menadžer?’ Jer je to vrlo slična riječ na slovačkom: manžel i manažer“, ispričao je Ivan. „Rekao sam: ‘Molim? Ne moj menadžer. Muž.’ A on je rekao: ‘Hm. Da li je to uopšte dozvoljeno?’“

„Bio sam veoma ljut, zabrinut i uplašen, a on je samo o tome pričao“, rekao je Ivan za DW.

Istopolni brakovi nisu zvanično priznati

Metod je ubrzo došao svijesti i bio je dobro, ali situacija je mogla biti mnogo ozbiljnija.

Njih dvojica kažu da su imali pozitivnije iskustvo prije nekoliko godina tokom pandemije kovidvirusa, kada je Ivan morao da posjeti Metoda u bolnici i bilo mu je dozvoljeno da uđe u njegovu sobu, iako su posjete bile ograničene samo na porodicu.

Ivan i Metod su zakonski venčani. Iako su se vjenčali preko granice, u Austriji — koja je, kao i Slovačka, članica EU — njihov brak nije zvanično priznat u Slovačkoj. Obojica su međunarodni pravnici sa dugogodišnjim iskustvom u državnoj upravi.

Pravni status: komplikovano je

„Suočavamo se sa mnogo, mnogo pitanja“, rekao je Metod Špaček za DW. „Ljudi kažu: ‘U redu, ali vaš brak ne važi u Slovačkoj.’ A mi kažemo: ‘Ne, ne, to nije tačno.’“ Iako Slovačka ne priznaje instituciju istopolnog braka, prema nedavnoj odluci Evropskog suda pravde, sve države EU moraju priznati posljedice zakonitog braka sklopljenog u drugoj državi članici EU, objasnio je.

Zvanični status para postaće sve relevantniji kada njihov mali sin krene u školu. Za sada, razgovori u njihovoj kuhinji tipični su za većinu bračnih parova: Ko sprema večeru? Možeš li da pokupiš dijete iz vrtića? Da li nam treba još kapsula za espreso aparat?

„Velika brana protiv progresivizma“

Slovačka LGBTQ+ zajednica suočava se sa brojnim izazovima. Prošlogodišnja ustavna promjena — koja je zatvorila vrata gej parovima za brak i usvajanje djece — bila je samo najnoviji udarac. Slovačka ne priznaje istopolne brakove. Građanske zajednice, bilo za istopolne ili heteroseksualne parove, uopšte ne postoje u slovačkom pravu.

Vlada Roberta Fica opisala je ustavni amandman kao učvršćivanje „suvereniteta u kulturnim i etičkim pitanjima“. Kritičari, uključujući Amnesty International, upozorili su da će pravna promjena približiti pravni sistem zemlje onom u Mađarskoj pod neliberalnom vladom ili Rusiji Vladimira Putina.

Ficova vlada označila je amandman kao „veliku branu protiv progresivizma“ kako bi zaštitila Slovačku od liberalne ideologije koja se „širi kao rak“.

Složena, kontradiktorna stvarnost

Godine 2022. dvije osobe su ubijene, a jedna ranjena kada je mladić radikalizovan na neonacističkim digitalnim platformama otvorio vatru ispred gej bara u Zamockoj ulici ispod Bratislavskog zamka. Narativi protiv gej populacije postali su češći u javnom diskursu. Ipak, javno prihvatanje istopolnih parova raste, ostavljajući zajednicu da živi u kontradiktornoj stvarnosti.

„Najgori uticaj ustavne promjene bio je to što je oduzela nadu za budućnost. Praktično je zacementirala trenutnu lošu situaciju“, rekao je Martin Macko iz bratislavske nevladine organizacije Inakost (Drugost), koja pruža savjetovanje i podršku LGBTQ+ osobama.

„Istovremeno, stavovi javnosti se polako poboljšavaju. Sve više ljudi lično poznaje nekoga ko je LGBTI+, što povećava prihvatanje. Podrška registrovanim partnerstvima i braku raste“, rekao je Macko, čija organizacija koristi akronim LGBTI+. „Ova promjena je spora, ali svijest postepeno jača“, rekao je za DW.

Agresivna retorika utiče na javnu percepciju

Macko je rekao da je trenutna borba njegove organizacije i pravna i finansijska: vlada je smanjila grantove Inakosti, kako kaže, jer je primala finansijsku podršku iz SAD.

„Vladina retorika, koja je veoma agresivna prema LGBTI+ zajednici, ima negativan uticaj i na to kako ljudi van zajednice vide te osobe, i na to kako te osobe vide same sebe“, rekla je Kristina Kasanova, psihološkinja u Inakosti. „Mnogi ljudi se stide što su kvir. Ne žele da pripadaju zajednici i samoprihvatanje im je veoma teško.“

„Čak i unutar zajednice postoje tenzije. Ljudi ponekad razvijaju negativna osjećanja jedni prema drugima jer su neka pitanja vidljivija od drugih. Neki bi radije bili manje vidljivi, da se drže po strani“, rekla je. „Kao rezultat toga, neki ljudi na kraju krive druge, na primjer, govore da ne žele da idu na Prajd jer su ljudi ‘previše vidljivi’ i da je ta vidljivost razlog zbog kog se suočavaju s mržnjom. To, naravno, nije tačno. To je oblik internalizovane homofobije.“

Poput Ivana i Metoda, Martin Macko i njegove kolege iz Inakosti vide pravne izazove kao prostor za određeni optimizam. Trenutno postoje predmeti koji čekaju razmatranje i pred Ustavnim sudom Slovačke i pred evropskim sudovima. Nada je da bi pravne promjene otvorile put ka tome da ljudi žive slobodnije i društveno prihvaćenije svakodnevne živote.