EU želi da najkasnije 2040. ukine kotlove na fosilna goriva u zgradama

Kotlovi za grijanje na fosilna goriva u zgradama širom Evropske unije (EU) mogli bi da postanu prošlost 2040. godine. EU namjerava da dekarbonizuje sisteme grijanja i hlađenja, a te najave dolaze nakon što su Evropski parlament i Savjet EU postigli neformalni dogovor o reviziji direktive koja reguliše energetsku efikasnost zgrada.

Revizija Direktive o energetskim performansama zgrada ima za cilj da se prije kraja decenije značajno smanje emisije gasova sa efektom staklene bašte i potrošnja energije u sektoru zgradarstva u EU, uz dostizanje klimatske neutralnosti u tom sektoru najkasnije 2050. godine.

Od 2030. godine sve nove zgrade u EU treba da imaju nula neto emisija, a najkasnije 2050. svi postojeći objekti. Rok za javne objekte je 2028. godina.

Dogovor predviđa obavezu za sve zemlje članice EU da utvrde “konkretne mjere za postepeno napuštanje fosilnih goriva u grijanju i hlađenju sa ciljem potpunog ukidanja kotlova na fosilna goriva do 2040. godine,” navodi se u saopštenju za javnost.

Sistemi grijanja koji kombinuju kotao sa toplotnom pumpom i dalje će biti subvencionisani

Članice EU će takođe morati da prestanu da subvencionišu samostalne kotlove na fosilna goriva počev od 2025. godine, dok će finansijski podsticaji i dalje biti dozvoljeni za hibridne sisteme grijanja, poput onih koji kombinuju kotao sa solarnom termalnom instalacijom ili toplotnom pumpom, navodi se u saopštenju Evropskog parlamenta.

Predlog revizije direktive bi uveo jasnu pravnu osnovu za zemlje članice EU da propišu zahtjeve za izvore toplote na osnovu emisije gasova sa efektom staklene bašte, vrste goriva koju koriste ili minimalnog udjela obnovljive energije koja se koristi u grijanju, navodi se u saopštenju Evropske komisije, koja je pozdravila dogovor.

Zgrade u EU emituju 36% ukupnih gasova staklene bašte vezanih za energiju

Prema podacima Evropske komisije, zgrade troše 40% energije u EU, a odgovorne su i za 36% direktnih i indirektnih emisija gasova sa efektom staklene bašte vezanih za energiju.

Revidirana direktiva predviđa i mjere za podsticanje postavljanja solarnih instalacija u zgradama, kao i renoviranje stambenih zgrada kako bi se njihova prosječna potrošnja energije smanjila za 16% do 2030. godine i za 20-22% do 2035. godine.

Izvor: Balkan green energy