BEGN:Ekolozi osudili marketinšku kampanju za vodu Rosa Homolje: ugrožene zaštićene vrste, ekosistem pećine

Na portalu Balkan green energy news objavljen je tekst u kojem se govori kako kompanija u vlasništvu Coca-Cola Srbija ugrožava zaštićene vrste jer su snimanjem ugrozili zaštićeno područije.

Posle marketinškog događaja koji je promovisao novu vodu Rosa Homolje u spomeniku prirode Rajkova pećina, u blizini Majdanpeka, usledile su oštre kritike ekologa i ljubitelja prirode na društvenim mrežama. Kako su istakli, u pećinski ekosistem uneto je osvetljenje i zvučnici kako bi Rajkova pećina poslužila kao živa scenografija za multimedijalni događaj što je narušilo osetljivi ekosistem pećine, ali i ugrozilo zaštićene vrste.

Događaj „Homolje te zove“, koji je prethodnih dana na društvenim mrežama izazvao lavinu reakcija ekoloških aktivista, organizovala je kompanija Coca-Cola Srbija, u saradnji sa partnerima, Zavodom za zaštitu prirode Srbije i Turističkom organizacijom Majdanpek. Događaj je bio namenjen za promociju gazirane prirodne mineralne vode Rosa Homolje, a priređen je za partnere, prijatelje, predstavnike medija i poznate ličnosti, u ambijentu Homolja u zaštićenom prirodnom dobru Rajkova pećina.

U sklopu promocije organizovana je multimedijalna vizuelna postavka unutar jedne od najlepših pećina u Srbiji, Rajkove pećine. Na događaju su pored brenda mineralne vode, promovisane i prirodne lepote Homolja, kao jednog od najlepših krajeva Srbije i oaze netaknute prirode.

Ekološki aktivisti: ugrožen živi svet pećine

Reakcije ekologa na društvenim mrežama su jasno označile ovakvu marketinšku kampanju kao skandaloznu i neprimerenu. Ekološki aktivisti su ukazali na loše aspekte održavanje multimedijalnog događaja unutar spomenika prirode Rajkova pećina u kojoj se nalazi najveća kolonija strogo zaštićene vrste slepih miševa, malih potkovičara.

Uništeno je pećinsko stanište i pećinska fauna, zarad reklame pećina je osvetljena kao Las Vegas

„U saopštenju kažu kako su hteli da pokažu „moć netaknute prirode“, a ovom instalacijom su je takli na najbesmisleniji mogući način, oskrnavivši nešto što je lepo samo po sebi i ugrožavajući živi svet koji unutra živi. Tako su zvanice umesto ponornice koja je vajala pećinu hiljadama godina, mogli da vide hologramski vodopad, umesto žubora su slušali muziku, a umesto iskričavog belog nakita veštačko osvetljenje u svim bojama“, istaknuto je ovim povodom na Facebook stranici Mini Eko Zona.

Rešetke na ulazu u pećinu su bile prekrivene veštačkim lišćem što je onemogućilo slepim miševina slobodan prolaz, napominju na ovom ekološko-aktivističkoj stranici i ističu da je ceo događaj odobren od Zavoda za zaštitu prirode.

Uništeno je pećinsko stanište i pećinska fauna, zarad reklame je osvetljena kao Las Vegas, navode ekolozi i stručnjaci preko društvenih mreža.

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije: Ako je tačno da je ovakve aktivnosti odobrio i podržao Zavod za zaštitu prirode Srbije zahtevaćemo istragu i odgovornost za ovo nezapamćeno nepočinstvo

„Slepi miševi su izuzetno osetljivi organizmi koji se upravo sada razmožavaju. Osvetljenje i buka im škode i dovode do velikog uginuća mladunaca. Dodatno, ako je tačno da je ovakve aktivnosti odobrio i podržao Zavod za zaštitu prirode Srbije zahtevaćemo istragu i odgovornost za ovo nezapamćeno nepočinstvo“, saopštilo je Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Građani reagovali umesto institucija

Reakcija ima veze sa ekologijom i sa stanjem u društvu, kažu aktivisti. Zašto je Zavod za zaštitu prirode Srbije dozvolio da se u pećinski ekosistem unese „lajtšou i zvučnici da bi ta pećina poslužila kao živa scenografija za snimanje fotki i videa za influensere ROSA vode,“ pitaju aktivisti na društvenim mrežama.

„Greške se dešavaju, i marketinške agencije i influenseri možda imaju opravdanje što to ne razumeju, ali od Zavoda su nam potrebna objašnjenja sad. A mogao je neko i za Rosa vodu da se raspita bolje pre nego što su odobrili ovakvu promotivnu akciju,“ navela je Milja Vuković, ekološka aktivistkinja i osnivač Facebook stranice Za manje smeća i više sreće – Zero & Low Waste Serbia, koja broji preko 20 hiljada članova.

Vuković: A mogao je neko i za Rosa vodu da se raspita bolje pre nego što su odobrili ovakvu promotivnu akciju

Pećina je živa, puna pećinskog života i mnogih organizama za koje je osvetljavanje i puštanje muzike veoma problematično. Kada posetioci dolaze u pećine upozoreni su na način na koji treba da se ponašaju „ali kada je marketing u pitanju – važe druga pravila?“ navela je Vuković.

Pećinski bonton

„Ako je tišina glavna karakteristika pećinskog ekosistema, hajde onda da to i poštujemo“, navode na instagram stranici eko_na_moj_način u objavi o pećinskom bontonu.

U pravila lepog ponašanja u pećinskom ekosistemu spada i to da se ne dira pećinski nakit, kao i da se ne koriste blicevi, jer je karakteristika pećine mrak, pa drugi izvori svetlosti mogu da poremete osetljivi ekosistem, dok je osvetljenje u pećinama koje su otvorene za posetu svedeno na minimum, napominju ekolozi na društvenim mrežama.

Nerazumevanje principa održivosti

Kompanija Coca-Cola Srbija je upravo ovih dana objavila godišnji izveštaj o održivom poslovanju za 2021. godinu u kome se ističe da je posvećena poštovanju principa održivog razvoja i ESG standarda (uticaj poslovanja na životnu sredinu, društvo, ali i korporativno upravljanje).

„Ne govorimo samo o promeni skraćenice iz CSR u ESG. Govorimo o tome da sada, više nego ikada pre, zaposleni, investitori, potrošači, zajednice, NVO – imaju određene nivoe uticaja na ono što radimo. Biznisi više nisu tu samo da zadovolje interese vlasnika, već cele zajednice. I tu je suština ESG pristupa – da je briga o planeti, ljudima i profitu u balansu,“ izjavila je Nina Elezović u intervjuu za Bizlife.

Poruka direktorke za korporativne poslove i održivost  je vrlo moćna i obećava, ali pred kompanijom je očigledno dugačak put da u praksi primeni sve segmente održivog razvoja, pa tako i brigu o biodiverzitetu i zaštićenim vrstama.

Osim brisanja postova sa društvenih mreža, kompanija se još uvek nije oglasila povodom događaja i nastale situacije. Nisu ni institucije.