EU odobrila projekte zelenih elektrana u BiH, Albaniji vrijedne ukupno 333 miliona eura

Dva projekta vetroparkova u Bosni i Hercegovini i jedan za solarnu elektranu u Albaniji dobijaju od Evropske unije u zbiru 75,4 miliona eura u bespovratnim sredstvima, a ukupno vrijede 333 miliona eura. Odobreni su u okviru šestog paketa iz Ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan.

Evropska komisija je odobrila paket investicija od 680 miliona eura za pet odabranih projekata za železnicu i proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora. Riječ je o šestom finansijskom paketu EU iz Ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan.

Grantovi, preko Instrumenta za pretpristupnu pomoć IPA 3, čine 253,2 miliona eura u ovoj rundi. Ostatak su povoljni krediti međunarodnih finansijskih institucija i učešće državnih preduzeća. Šesti paket se sastoji od po jednog železničkog projekta u Albaniji i Crnoj Gori, dvije investicije u vjetroelektrane u Bosni i Hercegovini i jedne buduće solarne elektrane u Albaniji.

Evropska komisija je saopštila da će kompanije nosioci tri poduhvata u domenu zelene energije, skupa vrijedna 333 miliona eura, dobiti ukupno 75,4 miliona eura u grantovima. Biće isplaćeni preko Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF) Evropske unije.

Korisnici, državne elektroprivrede, pokriće 25,1 milion eura u zbiru iz sopstvenih sredstava. Povlašćene kredite su odobrili Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), razvojna banka Nemačke KfW i Evropska investiciona banka (EIB).

Projekat vjetroelektrane Poklečani vrijedan je 200,3 miliona eura

Najveća investicija, vetropark Poklečani u zapadnoj Hercegovini, procijenjena je na 200,3 miliona eura. Elektroprivreda HZHB – EPHZHB je pre više od godinu dana od Vlade Federacije BiH dobila garanciju za kreditni paket od 150 miliona eura.

Postrojenje od 132 megavata u Posušju je predviđeno da bude pušteno u rad 2027. godine. Kompanija će učestvovati sa 6,2 miliona eura, a bespovratno dobija 44,1 milion. Očekivana godišnja proizvodnja iznosi 436 gigavat-sati.

Puštanje u rad vjetroelektrane Vlašić zakazano za 2028. godinu

Elektroprivredi Bosne i Hercegovine (EPBiH), jednom od tri državna preduzeća te vrste u zemlji, sleduje 21,7 miliona eura u grantovima. Projekat vjetroparka Vlašić dobio je konačno zeleno svjetlo od Savjeta ministara BiH u martu, posle višegodišnje pripreme.

Cijela investicija iznosi 90,9 miliona eura, od čega EPBiH sama izdvaja 16,7 miliona. Kredite je obezbijedila od EIB-a, 36 miliona, i KfW-a, 16,5 miliona eura.

Projekat od 50 megavata na istoimenoj planini sjeverozapadno od Travnika treba da se završi 2028. godine, stoji u dokumentaciji. Predviđena je godišnja proizvodnja od 112 gigavat-sati. Vrijedi pomenuti da su baš prošlog mjeseca ponovo aktuelizovane dvije druge potencijalne investicije u vjetroelektrane s lokacijama na Vlašiću.

Za solarnu elektranu Belshi grant od 9,6 miliona evra

Treća investicija u sektoru zelene energetike u novom paketu je solarni park Belshi. Njegova izgradnja bi trebalo da se završi 2026. godine.

Lokacija je kod Belša (Beleša) u centralnoj Albaniji, u okrugu Elbasan. Projekat je procijenjen na 41,8 miliona eura, od čega je 9,6 miliona eura grant preko WBIF-a. EBRD je spremio zajam od 30 miliona eura.

Očekuje se godišnji učinak od 79 gigavat-sati, što je ravno potrebama 16.100 albanskih domaćinstava za strujom. Korisnik, elektroprivreda KESH, treba samostalno da investira samo 2,2 miliona eura.

Integrisanje Zapadnog Balkana u saobraćajnu, energetsku mrežu EU

„S ovih pet investicionih projekata smo bliži potpunom povezivanju i integrisanju Zapadnog Balkana u svoju saobraćajnu i energetsku mrežu“, izjavio je evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji.

Ekonomski i investicioni plan za Zapadni Balkan je dio inicijative Evropske unije nazvane Globalna kapija (Global Gateway). Njime ona želi da podstakne dugoročni oporavak, ubrza zelenu i digitalnu tranziciju i ohrabri regionalnu saradnju i integraciju sa EU. Usvojila ga je u oktobru 2020. Evropska komisija.

Cilj je da se stimulišu investicije od ukupno 30 milijardi eura, od čega je predviđeno devet milijardi od EU za grantove. Administracija u Briselu očekuje da će paketi koji su dosad odobreni mobilisati 16,6 milijardi eura investicija, uključujući 4,5 milijardi bespovratnih sredstava, za 59 projekata.

WBIF je platforma Evropske komisije, država članica, finansijskih organizacija i Norveške namijenjena poboljšanju saradnje u investiranju u javnom i privatnom sektoru koje doprinosi socioekonomskom razvoju i evropskoj integraciji regiona.

Evropska komisija je u novembru, posebno, lansirala Plan rasta za Zapadni Balkan od šest milijardi eura. Prije godinu dana je izdvojila i 500 miliona eura pomoći za prevazilaženje energetske krize, povrh Ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan.

Izvor: Balkan green energy