EU predložila članicama Energetske zajednice četiri modela za oporezivanje CO2

Izvor: Balkan Green Energy News

Evropska komisija je članicama Energetske zajednice predložila četiri modela za oporezivanje emisija ugljen dioksida: regionalni sistem za trgovanje emisijama, sistem sa fiksnom cijenom, porez na CO2 i integraciju u Sistem za trgovanje emisijama Evropske unije, navedeno je u Procjeni uticaja uspostavljanja sistema za trgovanje emisijama u potpisnicama Ugovora o Energetskoj zajednici.

Ministri koji predstavljaju ugovorne strane saglasili su se na sastanku da analiziraju ovaj izvještaj i zvanično saopšte Evropskoj komisiji i Sekretarijatu Energetske zajednice koji model oporezivanja CO2 podržavaju. To bi trebalo da urade prije sledećeg, neformalnog sastanka Ministarskog savjeta, zakazanog za sredinu 2025. godine.

Sekretarijat Energetske zajednice očekuje da će rješenje za zemlje Energetske zajednice biti usvojeno do kraja ove godine kroz ažuriranu Mapu puta za dekarbonizaciju Energetske zajednice.

Adam Cveč (Adam Cvetsch), šef Jedinice za zeleni dogovor u Sekretarijatu, rekao je da je na Ministarskom savetu Evropska komisija predstavila različite opcije ugovornim stranama. Naglašeno je, kako je dodao, da se ne nameće nikakav konkretan model.

On je podsjetio da su ugovorne strane zahtijevale da se ovaj izvještaj ne fokusira samo na opciji regionalnog ETS-a, već da obuhvati širok spektar prednosti i nedostataka svake opcije.

Različiti modeli se mogu kombinovati u okviru različitih scenarija uvođenje oporezivanja CO2, istakao je Cveč.

Svi scenariji, po njegovim riječima, imaju različiti opseg za koji se uvodi porez na CO2. Predstavljanje procjene uticaja označilo je kraj analitičkog procesa i sada se ulazi u politički proces, istakao je Cveč.

Neke zemlje su se, kako je dodao, već izjasnile o modelu koji ima odgovora, pa, na primjer, Srbija namjerava da uvede porez na CO2.

Ugovorne strane bi trebalo da uzmu u obzir budući aspekt pridruživanja EU ETS-u, naglasio je Cveč. To znači, dodao je, da ono što izaberu mora da ide u pravcu pridruživanja EU ETS-u.

Procjena uticaja je analizirala četiri opcije za oporezivanje CO2: regionalni sistem za trgovanje emisijama, sistem sa fiksnom cenom, porez na CO2 i integraciju u EU ETS. Svaki model ima drugačiju strukturu, nivo ambicija i raspodelu prihoda.

Izvještaj analizira tri scenarija, koji se razlikuju po sektorima koje pokriva oporezivanje. Scenariji uvode alternativne opcije za određivanje cena CO2 počevši od 2026. Svi podrazumijevaju da se neto emisije gasova sa efektom staklene bašte svedu na nulu do 2050, navodi se u prezentaciji Procene uticaja.

Svi scenariji su upoređeni sa osnovnim scenarijom koji prestavlja status kvo. Taj scenario ne uključuje dodatne politike za oporezivanje CO2 osim onih koje su već primenjene do jula 2024. Pod njim se podrazumijevaju rešenja koja su trenutno u primeni ili najavljena u nacrtima nacionalnih energetskih i klimatskih planova (NEKP).

Scenario samo za električnu energiju (P1) pretpostavlja jedinstvenu cenu CO2 za energetski sektor. Postoje dvije varijante: dostizanje nivoa cena iz EU ETS-a do 1. januara 2030. (P1A) i do 2035. (P1B).
Prvi podrazumijeva da je sektor električne energije izuzet od naplate prekogranične takse na CO2 (CBAM) za izvoz električne energije. Varijanta P1B uključuje naplatu CBAM-a pre 2035. jer bi cijena CO2 bila niža nego u EU ETS-u.

Industrijski sektori u ovom scenariju ne podliježu oporezivanju CO2 najmanje do 2030, ali moraju da plaćaju CBAM, što je slično kao u osnovnom scenariju.

Prema CBAM scenariju (P2) oporezivanje CO2 bi se primjenjivalo na sve sektore, počevši od 2026. Takođe ima dvije verzije: jedinstvenu cenu CO2 za sve ugovorne strane potrebnu za dostizanje nacionalnih klimatskih ciljeva (P2A) i besplatnu dodelu 50 odsto dozvola za emitovanje CO2 (P2B) u prelaznom periodu do 2035.

P2A scenario ima jedinstvenu cenu CO2 za sve ugovorne strane koja bi dostigla 60 odsto cijene u EU ETS-u 2030, što nije u skladu sa CBAM regulativom. Rješenje je da se prilikom naplate CBAM-a oduzme iznos koji je plaćen na ime cijene CO2.

EU ETS scenario (P3) predviđa integraciju ugovornih strana u EU ETS do 2030. kao dio šireg procesa pristupanja EU. Sve ugovorne strane se obavezuju na postizanje klimatskih ciljeva do 2030, što predstavlja, kako su rekli predstavnici Evropske komisije, pravovremeni put ka dekarbonizaciji.

Prihodi od ugljenika u periodu 2026-2035 procenjeni su na 17 do 20 milijardi evra u prvom scenariju, na 15 do 23 milijarde evra u drugom i na 33 milijarde evra u trećem.

Autori izveštaja su procijenili uticaj pomenutih scenarija na emisije CO2, energetski sektor, industrijski sektor, cenu proizvodnje električne energije, klimatske ciljeve, bruto domaći proizvod i zaposlenost.

Osnovni scenario produžava rad elektrana na ugalj i lignit. Postepeno povećanje cena CO2 u scenariju P2 dovodi u pitanje produženje radnog veka termoelektrana na ugalj i smanjuje njihovu proizvodnju do 2030.

Cene CO2 u scenarijima P1A i P3 dovode do skoro potpunog prestanka korišćenja uglja u energetici. Rezultati varijante P1B su slični kao u scenariju P2 do 2030, a približavaju se rezultatima iz P1A do 2035.