Kosovo* objavilo ciljeve energetske tranzicije do 2031. godine

Izvor: Balkan Green Energy News

U svojoj novoj strategiji za energetiku, Kosovo* se obavezalo da obezbijedi pouzdano snabdijevanje energentima, čista rješenja i priuštive cijene radi razvoja privrede i dobrobiti za građane, uz tvrdnju da će im dati prioritet u izgradnji budućnosti energetike.

Vlada ima za cilj da 2031. bude instalirano 1,6 gigavata snage u elektranama na obnovljive izvore, uz sisteme baterija od ukupno 340 megavat-sati. Opredijelila se za rekonstrukciju barem tri bloka u termoelektranama na ugalj.

Vlada u Prištini je potvrdila, u svojoj dugoočekivanoj energetskoj strategiji za period 2022-2031, da će upotreba uglja potpuno prestati najkasnije 2050, u skladu sa obavezama iz Sofijske deklaracije i ciljevima Evropske unije. Ministarstvo ekonomije je objavilo dokument po usvajanju.

Strateška vizija je da se stvori sektor održive energetike i integriše u panevropsko tržište i da se osiguraju energetska bezbjednost i prihvatljive cijene za građane, saopšteno je. Vlasti Kosova* su naglasile da namjeravaju da osiguraju pouzdanost snabdijevanja i čiste energente za podršku privrednom razvoju i društvenom blagostanju.

Učešće građana i podrška ranjivim grupama stavljaju ljude u srce mjera za energetsku tranziciju, stoji u dokumentu. Uključeni su podsticaji za izolovanje kuća i stambenih zgrada, instaliranje solarnih panela i kupovinu efikasnih kućnih aparata i grijnih sistema, uporedo sa podrškom za projekte za lokalne zajednice.

O upotrebi nadolazećih tehnologija će se raspravljati naknadno

U regionalnoj saradnji, Kosovo* se oslanja na tržišnu integraciju i sistemsko planiranje sa Albanijom, uz predstojeću operacionalizaciju zajedničke Albanske berze struje (ALPEX). Tržišni trendovi i nove tehnologije poput onih za proizvodnju i upotrebu (zelenog) vodonika, za geotermalnu energiju, male modularne reaktore i proizvodnju energije iz otpada biće razmotreni onda kada bude dokazano da su ekonomski održivi, napisali su autori.

Kosovo* priznaje da posljednjih decenija nije imalo adekvatan pristup razvoju profesionalnih vještina i odgovarajuća ulaganja. Zavisnost od starih termoelektrana na ugalj znači nedovoljnu pouzdanost i preslabu fleksibilnost, uz visoke emisije gasova s efektom staklene bašte i zagađujućih materija, piše u dokumentu.

U strategiju je uključen plan za sisteme za skladištenje energije u baterijama operativne snage 170 megavata i ukupnog kapaciteta 340 megavat-sati

Udio obnovljivih izvora u elektroenergetskom sektoru je samo 6,3 odsto. U njihovom ukupnom udjelu, 25 procenata, dominira upotreba biomase za grijanje, što opterećuje bilans električne energije i dovodi do ispuštanja štetnih materija u vazduh, pogotovo usljed korišćenja neefikasne opreme.

Kosovo* namjerava da uvede tržišne usluge obezbjeđivanja rezerve i da do 2031. instalira barem 170 megavata fleksibilne regulacione snage. Ukupna operativna snaga baterijskih sistema za skladištenje struje planiranih da se postave prije kraja posmatranog perioda je upravo 170 megavata, za dva sata rada, pa je zbirni kapacitet 340 megavat-sati. Tekući projekat s agencijom Sjedinjenih Država za razvoj Millennium Challenge Corp. (MCC) je prvobitno planiran za 150 megavata odnosno 200 megavat-sati.

Kosovo* računa na 540 megavata bazne električne energije iz uglja od 2031. godine

Vlada se opredijelila da do kraja 2025. odnosno 2026. rekonstruiše oba bloka u Kosovu B, a već prije kraja 2024. barem jedan blok u Kosovu A, starijoj od jedine dve termoelektrane na ugalj. Cilj je da se obezbedi 560 megavata za baznu električnu energiju i 360 megavata strateškog rezervnog kapaciteta.

U konačnom scenariju, blok Kosovo A3 bi posle 2028. funkcionisao kao rezerva s mogućnošću rada tri mjeseca godišnje. Godine 2024. odnosno 2025. bile bi instalirane dvije gasne elektrane od po stotinu megavata, i to izvan Kosova*, stoji u dokumentu. Nije u planu nijedna reverzibilna hidroelektrana.

Predviđeno je da najkasnije 2025. bude uveden sistem naplate na ime emisija gasova s efektom staklene bašte

U dijelu koji pokriva dekarbonizaciju i mjere za podsticanje uvođenja energije iz obnovljivih izvora, energetska strategija otkriva cilj da se najkasnije 2025. uvede sistem naplate na ime emisija gasova s efektom staklene bašte, pa da se te takse postepeno podižu do spajanja sa Sistemom EU za trgovanje emisijama (EU ETS).

Što se tiče smanjivanja emisija takvih gasova u elektroenergetskom sektoru, cilj je za 2031. postavljen na 32 odsto, dok obnovljivi izvori treba da do tada već zadovoljavaju 35 odsto potrošnje struje. Vlada je saopštila da do kraja perioda treba instalirati vjetroelektrane sa još ukupno 600 megavata, isto toliko solara, 20 megavata kapaciteta proizvodnje električne energije iz biomase i barem još 100 megavata kod prozjumera. Tako bi ukupna snaga iz obnovljivih izvora dostigla 1,6 gigavata.

Dodatni cilj je da se poveća broj školovanih za djelatnosti u energetici i da 2031. najmanje 25 odsto zaposlenih u tom sektoru budu žene.

U domenu održive i obnovljive energije za daljinsko grijanje, Kosovo* planira da do 2025. na mrežu poveže 50 megavata iz solarnih termalnih sistema.

* Ovaj naziv je bez prejudiciranja statusa i u skladu je sa Rezolucijom Saveta bezbjednosti Ujedinjenih nacija 1244 i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o deklaraciji o nezavisnosti Kosova.