Za pokretanje pravedne zelene tranzicije odaberite očigledna vin-vin rješenja

Za pravednu zelenu tranziciju su neophodna ozbiljna sredstva, ali i podrška javnosti, poručio je u Davosu premijer Grčke Kirijakos Micotakis. Za početnu fazu transformacije regiona oslonjenih na ugalj i za olakšavanje stanovništvu i privredi da prebrode poteškoće usljed mjera dekarbonizacije, preporučuje korake koji su laki, logični i na korist svih.

Kirijakos Mitsotakis ima savjet kako sprovesti zelenu i energetsku tranziciju na način koji će biti socijalno pravičan. A drugačije i ne može biti uspješna, ako je po principima Evropskog zelenog dogovora. Grčki premijer u ovoj oblasti stiče iskustvo otkad je 2019. objavio ambiciozan plan dekarbonizacije privrede svoje zemlje.

Donosioci odluka u zemljama Jugoistočne Evrope koje su još uvijek u takvoj ili sada još goroj situaciji vjerovatno bi mogli ponešto da nauče iz tog primjera. Jer samo pet godina kasnije, po cijelom kontinentu se i relativno konkurentne termoelektrane na ugalj zatvaraju mnogo prije isteka svog radnog vijeka. To je gadan udarac za radnike u ovom sektoru i lokalnu privredu i stanovnike.

Samo za čišćenje je potreban ogroman novac, a preko njega tek ozbiljna injekcija za preokret, da se područje preorijentiše na druge aktivnosti. 

Potrošnja uglja već deset puta manja

Grčka je već za 90 odsto smanjila proizvodnju struje iz uglja, istakao je Micotakis na godišnjem sastanku Svjetskog ekonomskog foruma u Davosu. Objasnio je da ta promjena u najvećoj mjeri pogađa jednu oblast. To je Zapadna Makedonija, na sjeveru zemlje, a drugi termoenergetski kompleks u nestajanju nalazi se na Peloponezu.

Grčka planira da najkasnije 2028. obustavi upotrebu uglja

„Treba da izdvojite znatne resurse – a mi imamo svoj Fond za pravednu tranziciju (JTF) – koji treba da doprinesu izgradnji bolje budućnosti tih regiona. To se podrazumijeva. Inače se jednostavno neće desiti. Otpor će biti masovan“, izjavio je Micotakis.

Država planira da upotrebu uglja obustavi najkasnije 2028. godine. U toku su opsežne investicije u uvođenje tehnologija pri čijoj upotrebi nema emisija gasova s efektom staklene bašte ili su niske, i one transformišu ugljarska područja. Glavni oslonac su solarne elektrane, a u tim naporima je predvodnik nacionalna elektroprivreda Public Power Corp. (PPC), koja radi i u okviru velikih mješovitih firmi koje osniva s partnerima. U zamahu su i druge domaće i strane kompanije, podstaknute zakonodavnim reformama i vladinim subvencijama.

Pravična tranzicija ne remeti investicije, širenje uticaja u regionu u sektoru energetike

Kao i drugdje, rokovi za pristup novčanim sredstvima preko Evropske unije veoma su tijesni. Grčka i pored toga nema zadršku u ambicijama. U kratkom roku cilja da postane značajan snabdijevač energentima barem na Balkanu, naglasio je Micotakis. Uspostavlja elektroenergetske interkonekcije i gradi gasovode i plutajuće rezervoare za skladištenje tečnog prirodnog gasa (LNG), podsjetio je.

Štaviše, dodao je predsjednik Savjeta ministara Grčke, država namjerava da postane neto izvoznik zelene energije. Što se tiče pokretanja pravične tranzicije, on preporučuje sigurne i relativno male korake.

„Kada hoćete da jačate podršku u javnosti, počnite s očiglednim rješenjima koja su u interesu svih. Obnova kuća je, na primjer, vin-vin predlog. Mi smo veoma efikasno upotrebili evropske fondove u te svrhe. Ili pođite na malo ostrvo i tamo objasnite ljudima zašto je dekarbonizovanje zapravo lakše nego što zamišljaju. Ukoliko izgradite fotonaponsko postrojenje, vjerovatno će u početku biti nekakvog otpora, ali kada budu vidjeli račune za struju i shvatili da električnu energiju plaćaju mnogo manje, počećete da zadobijate podršku“, izjavio je Micotakis.

Na ostrvima lako može da dođe do određenog otpora projektima solarnih elektrana, ali onda će potrošačima početi da se smanjuju računi za električnu energiju

Grčka već dugo radi na projektima na malim ostrvima za samostalnu proizvodnju energije, koja im je i potrebna, uostalom. Mnoge od njih takođe podmorskim kablovima povezuje sa mrežom na kopnu. Posljednje sveevropske inicijative i domaći programi pretvaraju te eksperimentalne poduhvate u prave prilike za investiranje za provajdere tehnologija u proboju i kompanije iz energetskog sektora.

„Stoga, počnite tako da brzo nešto dobijete. A sa poljoprivredom budite vrlo pažljivi, zato što je poljoprivreda sama po sebi veoma teška tema. Vrlo teška za dekarbonizovanje. I moramo pažljivo da osluškujemo i razumijemo reakcije naših farmera“, upozorio je Micotakis.

Izvor: Balkan green energy