Zbog vrućina, ove životinje sa Alpa odlaze na ispašu noću

Izvor: klima101.rs

Tražeći spas od visokih dnevnih temperatura u leto, alpski kozorozi hrane se noću. Međutim, tada se nad njima nadvija veća opasnost od vukova što bi na sve zagrejanijoj planeti moglo da dovede u pitanje opstanak ove vrste

Alpski kozorogi naseljavaju nepristupačne, kamene planinske predele na Alpima i hrane se pretežno travama. Kako bi zadovoljili svoje apetite, svraćaju na livade na nižim nadmorskim visinama.

Gozba ovih rogatih životinja obično se odvija tokom dana. Međutim, primećena je jedna promena u njihovom rasporedu obroka koja bi, zbog prisustva predatora, mogla da ih košta života – alpski kozorogi sve više postaju nokturna (noćna) stvorenja, odnosno na ispašu odlaze noću češće nego ranije.

Ali šta ih je nateralo da, uslovno rečeno, ručak zamene večerom?

Razlog leži u klimatskim promenama, otkriva nova studija.

Pomoću GPS ogrlica, istraživači iz Italije i Švajcarske pratili su ukupno 47 jedinki od 2006. do 2019. godine. Svoju analizu fokusirali su na period između maja i oktobra – ovaj deo godine kritičan je za alpske kozoroge zato što su tada izloženi najvišim temperaturama i moraju da akumuliraju energiju pre zime.

Tokom dana s velikim vrućinama, praćene životinje su uglavnom mirovale da bi zatim, u noćnim satima, postajale aktivnije. Ali iz mraka se nad njima nadvija surova pretnja – vukovi. To znači da bi, tražeći spas od visokih dnevnih temperatura, alpski kozorogi mogli da upadnu u smrtonosnu zamku.

Ovi sisavci su mnogo lakši plen za vukove kada pasu noću zato što ne mogu da opaze predatore, a povrh toga na travnatim površinama nemaju zaklon gde bi, u slučaju da ih blagovremeno primete, mogli da se sakriju.

Alpski kozorogi nekada su bili veoma zastupljeni u Evropi, ali je do početka 19. veka njihova populacija opala na svega sto životinja zbog popularizacije vatrenog oružja među lovcima. Zahvaljujući zabrani lova iz 1854. i naporima za njihovo očuvanje, vrsta se oporavila pa danas broji na desetine hiljada jedinki.

Sada su opet u opasnosti koju su još jednom (iako indirektno, sagorevanjem fosilnih goriva) izazvali ljudi.

Naučnici naglašavaju da promena životnog stila ka većoj nokturnosti nije održiva za alpske kozoroge na duge staze. A sa daljim porastom temperature, to bi moglo da postane sve izraženije, a samim tim njihov opstanak na zagrejanijoj planeti bio bi pod ozbiljnim rizikom.

Dodatno, autori upozoravaju da klimatski modeli koji predviđaju promene životne sredine, u svetlu globalnog zagrevanja, ne uspevaju da obuhvate i suptilne promene u ponašanju faune poput ove koje su oni uočili kod alpskih kozoroga.

Istraživanje je objavljeno u časopisu prestižnog Kraljevskog društva za unapređenje prirodnih znanja iz Londona. Kraljevsko društvo osnovano je davne 1660. godine i smatra se najstarijom akademijom nauka na svetu koja postoji u kontinuitetu.