Zeleni vodonik: šta je i kako može spasiti planetu

izvor: Iberdrola

Smanjenje emisije ugljen-dioksida na planeti jedan je od ciljeva koje su zemlje širom svijeta postavile za 2050. godinu. Proizvodnja zelenog vodonika, tehnologija zasnovana na transformaciji ovog elementa putem elektrolize, ključna je za postizanje tog cilja. IEA procjenjuje da bi to omogućilo uštedu od 830 miliona tona CO2 godišnje, koliko nastaje kada se ugljen-dioksid proizvodi korišćenjem fosilnih goriva.

Šta je zeleni vodonik i kako se dobija?

Ova tehnologija zasnovana je na proizvodnji vodonika kroz hemijski proces poznat kao elektroliza. Ova metoda koristi električni tok za razdvajanje vodonika od kiseonika u vodi. Ako se ova električna energija dobija iz obnovljivih izvora, onda ćemo proizvoditi energiju bez emisije ugljen-dioksida u atmosferu.

Vodonik je najzastupljeniji hemijski element u prirodi. Globalna potražnja za vodonikom kao gorivom je utrostručena od 1975. godine i dostigla je 70 miliona tona godišnje 2018. godine. Pored toga, zeleni vodonik je čisti izvor energije koji emituje samo vodenu paru i ne ostavlja nikakve ostatke u vazduhu, za razliku od uglja i nafte.

Ovaj izvor energije ima prednosti i mane na koje moramo obratiti pažnju:

100 % održiv: Zeleni vodonik ne emituje zagađujuće gasove ni tokom sagorijevanja ni tokom proizvodnje.

Spremištiv: Vodonik je lako skladištiti, što omogućava njegovo kasnije korišćenje za druge svrhe i u vremenima koja nisu neposredno nakon njegove proizvodnje.

Svestran: Zeleni vodonik se može pretvoriti u električnu energiju ili sintetički gas i koristiti za komercijalne, industrijske ili mobilne svrhe.

Međutim, zeleni vodonik takođe ima negativne aspekte koje treba imati na umu:

Visok trošak: Energija iz obnovljivih izvora, koji su ključni za generisanje zelenog vodonika putem elektrolize, skuplja je za proizvodnju, što čini i vodonik skupljim za dobijanje.

Visoka potrošnja energije: Proizvodnja vodonika, a posebno zelenog vodonika, zahtijeva više energije nego drugi izvori goriva.

Bezbednosni problemi: Vodonik je veoma nestabilan i zapaljiv element, zbog čega su potrebne dodatne mjere sigurnosti kako bi se spriječila curenja i eksplozije.