Evropski parlament usvojio Zakon o obnovi prirode: Do 2030. obnoviti 20% kopnenih i morskih područja u EU

Izvor: klima101.rs

Obnova isušenih tresetišta, sadnja tri milijarde stabala drveća, puštanje rIJeka da ponovo „podivljaju”… Novi Zakon o obnovi prirode u Evropskoj uniji stavlja fokus na pomoć narušenim ekosistemima i klimi

Borba za spas prirodnog okruženja, koje je decenijama unazad uništavano ljudskim aktivnostima, u Evropskoj uniji hvata zalet. Dobar pokazatelj njihovog zelenog usmjerenja dobili smo prošle nedjelje kada je 27. februara Evropski parlament konačno dao „zeleno svjetlo” novom Zakonu o obnovi prirode.

Dugoočekivani zakon predložen je još u junu 2022. i njegov fokus je na obnovi degradiranih prirodnih predjela u ovoj zajednici zemalja – prije svega, teži se obnovi najmanje petine kopnenih i morskih područja u Evropskoj uniji do 2030.

Uprkos protestima poljoprivrednika u nekoliko zemalja članica zbog pravila o zaštiti životne sredine, novi Zakon o obnovi prirode glasom „za” podržalo je 329 evroposlanika, „protiv” je glasalo njih 275, dok je uzdržanih bilo ukupno dvadeset četvoro.

„Danas je važan dan za Evropu s obzirom na to da sa zaštite i očuvanja prirode prelazimo na njenu obnovu”, izjavio je španski političar i poslanik, Cezar Luena.

„Regulativa će obnoviti degradirane ekosisteme poštujući poljoprivredni sektor tako što će zemljama članicama pružiti fleksibilnost. Želio bih da zahvalim naučnicima zato što nam obezbjeđuju naučne dokaze za borbu protiv poricanja klimatskih promjena, a mladim ljudima zato što nas podsjećaju da ne postoji ni planeta B, ni plan B.”

Preko 80% evropskih staništa nalazi se u lošem stanju, navodi Evropski parlament.

Da bi se postigli ciljevi Evropske unije, članice moraju da do kraja decenije poboljšaju stanje najmanje 30 odsto staništa u lošem stanju, uključujući šume, livade, močvare, rijeke i jezera. Taj procenat mora biti povećan na 60% do 2040. i zatim 90% do 2050.

Evropska komisija – izvršni organ Evropske unije – smatra da je ovaj dokument neizostavni korak ka ostvarenju njihovih ciljeva kako na polju biodiverziteta, tako i na polju klime. 

S obzirom na to da je jedan od najisplativijih načina za smanjenje štetnih emisija u poljoprivredi zapravo obnova isuštenih tresetišta, i ona su se našla među fokalnim tačkama Zakona: zemlje Evropske unije do 2030. moraju obnoviti najmanje 30% isušenih tresetišta, 40% do 2040. i 50% do 2050.

Zakon zahtijeva i sadnju tri milijarde stabala drveća, kao i obnovu najmanje 25 kilometara rijeka u vodotokove koji slobodno teku.

Kako se navodi, obnova ekosistema i vrsta koje ih naseljavaju će

• povećati biološku raznovrsnost,
• obezbjediti besplatne usluge prirode kao što su prečišćavanje vode i vazduha i zaštitu od poplava,
• pomoći u održanju globalnog zagrijavanja na 1,5 °C i
• doprinijeti izgradnji evropske otpornosti, sprječavajući prirodne katastrofe i smanjujući rizike za bezbjednost hrane.

Prije nego što Zakon stupi na snagu, čeka se i na njegovo usvajanje u Savjetu Evropske unije.