Sa divljim deponijama teško do EU
Najkompleksnije poglavlje u pregovaračkom procesu tiče se ekologije, očuvanja životne sredine. Nedavno usvojenim Zakonom o upravljanju otpadom proširena je odgovornost zagađivača, kao i to da se 50 odsto otpada iz domaćinstava reciklira. Ipak, osim izmjena zakona, mora se raditi i na podizanju svijesti građana o značaju očuvanja životne sredine.
Najzahtjevnije i najskuplje poglavlje, o kojem se nedovoljno govori, zaduženo da zaštiti sredinu – pod redni je brojem 27. Dugo najavljivani Zakon o upravljanju otpadom konačno je usvojen ove sedmice. No, državni plan godinama je van snage, a tu su i ostali probemi.
“Sa divljim deponijama naravno da ne možemo u EU, odnosno vi ne možete da kaznite građanina ako je bacio otpad tu ako sama lokalna samouprava ne poštuje zakon. Mi uopšte ne vodimo računa o otpadu, pocenat reciklaže nam je baš nizak, bukvalno se kotira ispod jedan odsto”, kaže ekološki aktivista Vuk Vujisić.
Iz Mistarstva ekologije nijesu željeli pred kamere TVCG. U odgovoru su naveli da je procenat reciklaže znatno veći i da je lani bio 19,6 odsto. Jedan od rijetkih reciklažnih centara nalazi se u Podgorici, u sklopu preduzeća Deponija.
Ipak, za bolje upravljanje otpadom potrebno je, kaže njen direktor, da se unaprijedi primarna selekcija.
“Deponija je negdje posljednja na skali koja treba da odvaja otpad, jer to se kod nas sve fizički radi. Imamo reciklažni centar i negdje prethodnih godina taj procenat je bio ispod dva procenta. Imamo rekord od kad postoji deponija i sad smo na šest posto odvajanja materijala od kompletnog koji nam stiže”, kaže Aleksandar Božović, direktor „Deponijad.o.o“.
Svi ovi procenti daleko su od onoga što je evropski standard. Jedan od ciljeva novog Zakona o upravljanju otpadom je da se do 2030. 50 odsto plastike, papira, stakla i metala u našoj zemlji reciklira.
Novim Zakonom predviđena je i zabrana upotrebe debljih kesa u trgovinama, a oni koji budu koristili one preko 50 mikrona plaćaće naknadu Fondu za zaštitu životne sredine.
Kada je ambalaža u pitnju, potrebno je, kaže Vujisić osvijestiti građane da otpad može postati resurs.
“Limenka koja će koštati 10 centi ili pet ambalaža koja će koštati 10 centi više je niko neće baciti iz razloga što ima neku dodatnu vrijednost”, kaže Vujisić.
Veliki ekološki problem su i gume, naročito ako dođe do paljenja. Novim Zakonom, kažu iz resornog ministarstva, propisana je proširena odgovornost proizvođača, po principu “zagađivač plaća”.
One se na “Deponiji”, za sada samo čuvaju. Još jedno evropsko rješenje za otpad – spalionica, mogla bi se naći na podgoričkoj “Deponiji”.
“Na ovaj način mi bi smo zbrinuli otpad i ono što je vrlo važno vazduh koji izlazi i koji prolazi kroz filtere spalionice, je čak ispod gornjeg limita dozvoljenog koji je propisan Zakonom o zaštiti životne sredine”, naveo je Božović.
Ipak, puko prilagođavanje zakona evrpskoj regulativi iz poglavlja 27, ne znači nužno i bolje stanje na terenu. Ekologija ostaje stvar odgovornosti, a ne propisa.
