Ptice i insekti kao zamjena za pesticide: Kako nam mogu pomoći u budućnosti

Shutterstock

Prirodni grabljivci poput ptica i insekata mogli bi biti efikasna alternativa pesticidima, smanjujući populaciju štetočina koje proždiru useve, a istovremeno povećavajući prinose, objavili su naučnici.

Štetočine su odgovorne za oko 10 posto gubitaka usjeva svake godine, ali njihovo suzbijanje sprovodi se raširenom upotrebom hemijskih pesticida.

Mogu li na primjer ptice, pauci ili tvrdokrilci da obave posao kao i pesticidi?

Naučnici u Brazilu, Sjedinjenim Državama i Češkoj analizirali su prethodna istraživanja o kontroli štetočina uz pomoć tih životinja i otkrili da su pomogli u smanjenju populacije štetočina za više od 70 posto, dok su prinosi usjeva povećani za 25 posto.

„Prirodni grabljivci dobri su za suzbijanje štetočina, a njihovo održavanje ključno je za osiguranje kontrole štetočina u budućnosti s obzirom na neizbježne klimatske promjene“, rekao je za AFP glavni autor studije Gabriel Boldorini, doktorand na Saveznom ruralnom univerzitetu Pernambuco u Brazilu.

Iako naučnici nisu direktno uporedili efikasnost tih životinja u odnosu na pesticide, rekao je, šteta koju pesticidi uzrokuju ekosistemima i biološkoj kontroli dobro je dokumentovana, od gubitka bioraznolikosti i zagađenja vode i tla do rizika za ljudsko zdravlje.

Naučnici su otkrili da su grabljivci bili efikasniji u kontroli štetočina u regionima s većom varijabilnošću kiše za koju se očekuje da će se povećati zbog klimatskih promjena.

Naučnici su takođe bili iznenađeni kada su otkrili da je imati jednu vrstu prirodnog grabljivca jednako efikasno kao imati više vrsta, rekao je Boldorini.

„Uopšteno govoreći, što je više vrsta, to bolje funkcionišu ekosistemi. Ali postoje izuzeci“, rekao je, dodajući da bi i samo jedna vrsta jednako dobro mogla obaviti posao.

Klimatske promjene i rastući nivoi ugljen-dioksida utiču i na prinos useva i na dinamiku štetočina širenjem štetočina i povećanjem njihove stope preživljavanja.

U međuvremenu, druge su studije pokazale da se zajednice beskičmenjaka, vitalne za zdravlje ekosistema, brzo smanjuju na globalnom nivou.

Boldorini je rekao da očuvanje beskičmenjaka „garantuje kontrolu štetočina i povećanu produktivnost, bez šteta za ekosisteme“.

Izvor: Hina/AFP

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Skip to content